Priča o lošoj koncentraciji i pamćenju kod ljudi u trećem dobu nema uvek uporište. Da li će neko mentalno i fizički biti dobro očuvan i u odmakloj životnoj dobi zavisi od niza faktora koji određenu osobu prate od rođenja. Dobra genetska potka je glavno polazište za kasnije sveukupno zdravlje, a da li će ono, i koliko dugo, biti kvalitetno, često zavisi od pojedinca i odnosa prema samom sebi. Da li godine obavezno određuju i starost osobe, i da li smo uvek mladi onoliko koliko nam krštenica pokazuje, objašnjava gerijatar prof. dr Mladen Davidović, iz KBC “Zvezdara”.

– Prava briga o produženju kvalitetnog života počinje u najranijem detinjstvu, još sa pedijatrijom, i odnosi se na sve biološke sisteme o kojima treba voditi računa kao kod odrasle osobe. Ako kod deteta, na primer, zbog nečijeg nemara dođe do proširenja određenih ćelija, kasnije će teško moći da se svedu u normalne okvire. Odnosno, ako je dete gojazno, male su šanse da u odraslom dobu od njega postane vitka osoba. Što se tiče mozga, u kojem se odvijaju mnogobrojni mentalni procesi, pa i koncentracija i pamćenje, na vreme treba početi sa treningom. Isto važi i za mišiće, ukoliko želimo fizičku spremnost.

* Vežbe su presudne u oba slučaja?

– Koliko vežbate, toliko ste u kondiciji. U fizičkom smislu imate vitalno telo i sve organe, a u mentalnom smislu očuvane kognitivne sposobnosti, koje se odnose na koncentraciju i pamćenje. Istina, postoje ljudi koji su, uprkos vežbanju svake vrste, skloniji bržem fizičkom propadanju i pojavi demencije, koju stručni savremenici nazivaju kugom 21. veka. Imajući na umu da se dužina života u razvijenim zemljama sveta drastično produžava, demencija to i jeste. I što je važno, u zabludi su svi koji misle da je ona manje prisutna kod ljudi sa višim stepenom obrazovanja i titulom, za koje se smatra da su intelektualci, ljudi koji slobodno misle, što obavezno ne podrazumeva stepen obrazovanja i titulu.

* Šta utiče na održanje svežine duha, odnosno na visprenost uma?

– Kvalitet dešavanja na mentalnom nivou zavisi od “četiri D”, koja su međusobno zavisna i isprepletana – to su debljina, depresija, demencija i dijabetes. Svi oni zajedno ili pojedinačno mogu da utiču na fizičko stanje koje se prelama kroz mentalnu prizmu. Održavanje normalne telesne težine u značajnoj meri povećava šanse da se memorija i koncentracija zadrže na visokom nivou, sve do kraja života. U suprotnom, može da se javi i dijabetes, koji zajedno sa debljinom um ne može da zadrži na zavidnom nivou ni kod mlađih osoba, a kamoli kod onih koji su, na osnovu godine rođenja, svrstani u treće doba. Na stanje duha posebno negativno deluje depresija, dok demencija, sama po sebi, onemogućava postojanje pamćenja i koncentracije.

* Ako je već tako, kada starost uistinu počinje?

– O starosti i kada ona počinje govore lekari, demografi, političari… razni ljudi. Da bi je objasnio poslužiću se istorijskim zapisom o Sokratu. Osuđen na smrt pod optužbom da kvari omladinu, Sokrat je tražio da mu se objasni ko su mladi, a ko stari. Važeće pravilo da su mladi ispod 30. godine, a stari iznad 30. nije ga zadovoljilo, što je i razumljivo, jer su u te grupe svrstani i previše mladi, ali i zreli ljudi. Svetska zdravstvena organizacija po svojoj klasifikaciji smatra da treće doba počinje od 60. godine, uzimajući u obzir prosek života ljudi na planeti, u Africi je, na primer, samo 38 godina. U razvijenim društvima, treće doba kreće se od 65 godine. Ali, uzimajući u obzir psihofizičko stanje ljudi, mnogi stručnjaci smatraju da je taj kriterijum zastareo.

* Koji kriterijum odgovara realnom stanju?

– Usaglašavanje stavova po ovom pitanju je u završnoj fazi. Optimalna granica za početak trećeg doba je od 75. godine, što će najverovatnije biti i usvojeno. Ali, da bi neko bio svrstan u ovu kategoriju nisu dovoljne samo godine, nego i njegova stvarna biološka starost, koja se razlikuje od čoveka do čoveka. Postoji nekoliko načina da se ona proveri. Treba da zauzme položaj atletičara na startu na duge staze, gde je telo malo izbačeno napred. Ovaj položaj treba da pokaže dobar balans, a to, opet, ukazuje na dobro funkcionisanje svih sistema u organizmu, i da nema opasnosti od sklonosti ka padu. Inače, sklonost ka padu je najveća pošast starosti. Koliko je to prisutno najbolje pokazuje podatak o postojanju medicinske službe u Njujorku, koja se bavi sprečavanjem padova kod ovakvih osoba.

* Na koji još način može da se proveri biološko stanje, za koje kažete da je usko povezano sa mentalnim?

– Čovek treba da proveri da li može da nosi teret od pet litara. Za ovaj eksperiment može da posluži balon vode od pet litara, koji treba da odnese od prodavnice do kuće. Takođe, treba da proveri da li može da se popne deset stepenika. Što se tiče provere samo mentalnih sposobnosti, one se obavljaju nizom testova. Pitanja su krajnje jednostavna, ali za nekoga ko gubi pamćenje, ili mu nedostaje koncentracija može da predstavlja problem. Na primer, “Da li znate ko je predsednik Republike? Da li znate datum i godinu rođenja? Da li znate da nacrtate sat?” – samo su neka od, naizgled bizarnih, pitanja koja kroz odgovore mogu mnogo da pokažu.

* Da li čovek može da utiče na očuvanje i poboljšanje kognitivnih sposobnosti?

– Optimizam je vrlo bitan u očuvanju svih bioloških sposobnosti. Optimistična osoba smanjuje mogućnost gubitka koncentracije i pamćenja, dvostruko manje ima šansu da upadne u neki oblik depresije, takođe ima i veliku mogućnost da izbegne šlog. S druge strane, kontinuirana mentalna aktivnost i neophodna radoznalost duha omogućavaju da traju i koncentracija i pamćenje. Istraživanja pokazuju da su šah i igranje karata savršen način da se izbegne demencija. Izbegavanje usamljeničkog života i svakodnevna komunikacija sa različitim ljudima, takođe, čuva kognitivne sposobnosti. U suprotnom, ukoliko se osoba povlači u svoj svet, može da zapadne u depresiju i krene putem bez povratka na mentalnom planu. Duboko i iskreno verovanje (ne usko u religioznom smislu) može da bude podsticajno na planu očuvanja funkcija pamćenja i koncentracije.

“OVI MLADI…”

Onog trenutka kada spontano izgovorite rečenicu “Ovi mladi…” definitivno računajte da je počeo proces starenja. Jer, starenje se ne odnosi samo na organski, nego i na mentalni deo bića, a nije ni hronološki vezano sa godinama. Postoje mlade starice i stare sa svežinom i očuvanim svim sposobnostima. Zbog toga se ne može uopšteno govoriti o kvalitetu kognitivnih funkcija, odnosno koncentracije i pamćenja u trećem životnom dobu. Na kraju krajeva, niko nema pravo da donosi odluku o nekome gledajući njegovu hronološku starost. Jer, treće doba, kao ni drugo stanje žene – nije bolest.

Izvor: http://www.novosti.rs